Utopija predgovora i pogovora

Većina knjiga koje su odolele zubu vremena u poslednje vreme imaju pogrešno napisane predgovore i pogovore. Uglavnom ovde nije problem u stručnosti napisanog teksta od strane kritičara, nego o mestu gde su postavljene određene stvari.

Pre neki dan sam krenuo da čitam knjigu Tomasa Mana o najboljem uređenju države i o novom ostrvu Utopiji i kao što to obično činim, pre nego što uronim u knjigu pročitam predgovor. Čitajući taj deo uvideo sam problem: osobe zadužene za pisanje predgovora često u njega ubacuju svoje lično viđenje knjige, a njemu tu nije mesto.

Predgovor u knjizi, po meni, treba da nam objasni u kakvom okruženju je autor stvarao tj. kakve su bile istorijske, društvene, moralne i druge okolnosti koje su na njega uticale. Ovo je bitno da bi smo mogli da shvatimo stav pisca, kao i neke stvari koje u delu nisu iznete. U periodu stvaranja umetnika neke stvari su bile opšte poznate ili ih nije bilo; tako je na primer potrebno skrenuti pažnju da podmornice nisu postojale u vremenu kada je Žil Vern pisao 20.000 milja pod morem kako bi se shvatila vizionarska crta pisca.

Pogovor je lična analiza knjige od strane nekog kritičara. Ovaj deo po meni treba da istakne lični stav bez preke potrebe da nam nameće određeno mišljenje. Dovoljno je samo da nam ukaže na mesta i događaje koja smo možda prevideli čitajući knjigu. Lepota čitanja knjige je upravo u tome što je svako može doživeti i tumačiti na svoj jedinstven način. Sa mišljenjem kritičara se mi, kao čitaoci, uopšte ne moramo složiti.

Ovako ja zamišljam da bi strukture predgovora i pogovora trebale da budu, kao što i Mor zamišlja Utopiju, ali je praksa u životu uvek drugačija. Prilikom izdavanja knjige u Srbiji kritičar se najčešće bira na osnovu neke pogodnosti koja nije ni u kakvoj vezi sa njegovom stručnošću ili kompetentnošću. Uglavnom se posao dobija zbog političke, rođačke ili prijateljske veze. Često se dešava da ova osoba nije naučila da razlikuje čemu služi predgovor, a čemu pogovor, pa obe stvari postavi u jedinstven tekst.

Mnogo je veći problem kada se ova kombinovana analiza nađe na početku knjige, što je opet lošije rešenje. Manje je štetno saznati o navedenim okolnostima koje su okruživale autora knjige, posle čitanja, nego saznati nečije stavove o knjizi pre njenog čitanja. Nečije mišljenje o delu i njegova prevremena analiza može kod čitaoca stvoriti predubeđenje koje postavlja barijeru između autora i čitaoca. Na ovaj način čitalac unapred može stvoriti odbojnost ili privlačnost prema nekom delu.

Naravno, ovo je bitno jedino u slučaju da je nekog još uvek briga za predgovor i/ili pogovor knjige ili knjige uopšte.